Ovaj sažetak izveštaja s apreporukama razmatra sve dublju bezbednosnu i upravljačku krizu na severu Kosova kroz prizmu institucionalnog učešća srpske zajednice. Od koordinisanog povlačenja srpskih predstavnika iz kosovske policije, pravosuđa i opštinskih struktura u novembru 2022. godine, sever Kosova suočava se sa dugotrajnim institucionalnim vakuumom. Odsustvo institucija koje uživaju poverenje i koje su etnički reprezentativne dodatno je pogoršalo pravnu nesigurnost, oslabilo javnu bezbednost i podrilo napore ka održivoj integraciji. Ovaj rad analizira uzroke krize, posledice institucionalnog povlačenja i nudi preporuke za ponovno uspostavljanje legitimnosti i funkcionalnosti kroz politički kompromis i inkluzivnu reintegraciju.
Kriza nije nastala izolovano. Pokrenuta je nizom političkih i pravnih odluka, pre svega sprovođenjem odluke Vlade Kosova o preregistraciji registarskih tablica, koju je srpska zajednica doživela kao jednostranu i provokativnu. Ove mere, zajedno sa odbijanjem Beograda da prihvati pristup Prištine i zahtevima za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, postavile su osnovu za bojkot. Ipak, iza neposrednih povoda, kriza odražava dublji strukturni problem: krhku i uslovljenu prirodu učešća Srba u kosovskim institucijama, koje se istorijski posmatralo više kao taktičko nego strateško angažovanje.
Bezbednosne posledice bile su posebno ozbiljne. Ostavke više od 570 srpskih policajaca stvorile su trenutni operativni vakuum koji su popunile specijalne policijske jedinice, percipirane kao institucije bez lokalnog legitimiteta i razumevanja. Izveštaji o prekomernoj upotrebi sile i etničkom profilisanju dodatno su otuđili srpsko stanovništvo. Istovremeno, više od 100 sudija, tužilaca i administrativnog osoblja srpske nacionalnosti napustilo je svoje funkcije, čime je pravosuđe na severu faktički obustavljeno, što je dodatno podrilo vladavinu prava. Iako pravni osnov za povratak pravosudnog osoblja postoji, kosovska vlada do sada je odbijala takve korake, pozivajući se na pravne prepreke, i umesto toga pokrenula nove konkurse – pristup koji mnogi u srpskoj zajednici doživljavaju kao ignorisanje političkog konteksta.
Pokušaji da se upravljanje na severu Kosova obnovi putem izbora takođe su naišli na neuspeh. Vanredni izbori za gradonačelnike održani 2023. godine protekli su uz izuzetno nizak odziv Srba (oko 3,5%), što je rezultiralo time da opštine sa srpskom većinom vode gradonačelnici albanske nacionalnosti. Naknadni referendum iz 2024. godine, kojim se želelo smeniti te gradonačelnike, propao je zbog još jednog bojkota. Ipak, februarski parlamentarni izbori 2025. označili su određeni preokret: srpske političke partije, uključujući Srpsku listu, ponovo su se uključile u izborni proces i osvojile devet poslaničkih mandata u Skupštini Kosova. Ovaj potez može ukazivati na strateško preispitivanje, koje sugeriše da povratak institucionalnom angažovanju predstavlja efikasniji put za ostvarivanje interesa zajednice.
Rad zaključuje da pravno-formalistički odgovori Kosova, iako proceduralno ispravni, nisu uspeli da odgovore na suštinski političku prirodu krize. Sa druge strane, zahtev Beograda za kolektivnim vraćanjem srpskih kadrova u institucije lišen je pravne suptilnosti. Status quo i dalje nanosi štetu lokalnim zajednicama na terenu. Izveštaj preporučuje da se pitanje reintegracije ponovo postavi kao politički prioritet u okviru briselskog dijaloga, posebno u sektoru bezbednosti i pravosuđa. Kao ključni naredni koraci identifikovani su: hibridni model za povratak srpskih policajaca, hitna reintegracija pravosuđa, povećanje etničke zastupljenosti, jačanje nadzora civilnog društva i uključivi izborni procesi. Sa lokalnim izborima planiranim za jesen 2025. godine, ostaje otvoren – ali se brzo zatvara – prostor za obnovu legitimnosti i poverenja u institucije na severu Kosova.
Celu publikaciju možete pronaći OVDE.
