Dokument Sudbia kosovskih Srba u dijalogu Beograda i Prištine bavi se dugogodišnjom isključenošću kosovskih Srba iz procesa koji je oblikovao ključne političke, pravne i institucionalne tokove na Kosovu tokom proteklih petnaest godina. Iako je zamišljen kao mehanizam normalizacije, dijalog između Beograda i Prištine pod okriljem EU dosledno je zanemarivao jednu od zajednica koje su najdirektnije pogođene njegovim ishodima. Glasovi kosovskih Srba, onih koji svakodnevno žive posledice donetih odluka, retko su bili uključeni u definisanje agende, pregovaračke procese ili faze sprovođenja dogovora.
Analiza predstavljena u ovom dokumentu oslanja se na istraživanja koja je organizacija CASA sprovela tokom 2024. godine, uključujući anketu javnog mnjenja, konsultacije sa stručnjacima i diskusije u fokus grupama sa pripadnicima srpske zajednice na Kosovu. Prikupljeni nalazi ukazuju na snažan osećaj među kosovskim Srbima da su stabilnost i bezbednost u padu, pristup institucijama i uslugama sve ograničeniji, a povezanost sa političkim procesima sve slabija. Više od 80% ispitanika smatra da se položaj Srba na Kosovu pogoršao u poslednje tri godine, dok je više od četvrtine navelo da planira da napusti Kosovo u naredne tri godine.
Dokument ukazuje na ključne oblasti u kojima dijalog nije dao rezultate ili je u potpunosti zaobišao određena pitanja. Među njima su nerešeni status dokumenata izdatih od strane Srbije, kolaps sistema bezbednosti na severu Kosova nakon ostavki srpskih policajaca 2022. godine, neprimenjivanje sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom (ZSO), kao i potpuni izostanak suštinskog dijaloga o zaštiti kulturnog i verskog nasleđa Srpske pravoslavne crkve. Istovremeno, jednostrane odluke, poput zabrane upotrebe srpskog dinara iz 2024. godine, dodatno su pogoršale humanitarnu situaciju i pojačale osećaj isključenosti iz procesa donošenja odluka.
Nalazi takođe ukazuju na sve izraženiji trend „tihe migracije” iz srpske zajednice na Kosovu, koju ne izaziva jedan konkretan događaj, već akumulacija nerešenih političkih, pravnih i ekonomskih problema. Više od 92% ispitanika navodi da su ljudi iz njihove okoline napustili Kosovo poslednjih godina, dok svaki četvrti planira da ode u naredne tri godine. Najizraženija namera za odlaskom prisutna je među mladima i obrazovanima, što dodatno ugrožava dugoročnu održivost zajednice.
Uprkos tome, dijalog i dalje ostaje proces vođen od strane političkih elita, bez stvarne povezanosti sa životnim iskustvima kosovskih Srba. Zajednica nema formalne predstavnike u pregovorima, a ni retki mehanizmi koji su nominalno namenjeni zastupanju njihovih interesa, poput Upravnog tima za izradu Statuta ZSO, nisu radili transparentno niti su uključivali širu zajednicu.
Za povratak poverenja i legitimiteta dijalogu neophodan je novi pristup koji kosovske Srbe tretira kao političke subjekte, a ne kao pasivne posmatrače. Ovaj dokument zagovara uspostavljanje trajnih, inkluzivnih mehanizama za uključivanje zajednice, uvođenje suštinskih tema u agendu dijaloga i sprovođenje ranije preuzetih obaveza. Samo otvaranjem prostora za neposredno učešće i jasno definisanu odgovornost, dijalog može početi da ispunjava svoju svrhu, doprinos trajnoj i održivoj normalizaciji.
Celu publikaciju možete pronaći OVDE.
