Kao odgovor na nedavne događaje na Kosovu, NVO Prostori za društvene promene – Spaces organizovao je u Barabar centru u Prištini panel diskusiju pod naslovom „Dijalog u lavirintu!“. Diskusija imala je za cilj da istraži potencijalne načine za ponovno pokretanje diplomatskih pregovora i rešavanje sadašnjeg statusa u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.
Na panelu su učestvovali istaknuti kosovski, srpski i međunarodni politički analitičari i stručnjaci, koji su pružili uvid u proces dijaloga između Kosova i Srbije, koji se vodi pod okriljem EU, odnosno: Veton Surroi, publicista i politički analitičar; Bodo Veber, viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije; Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose i Isak Vorgučić, izvršni direktor RTV Kim.
Izbijanje protesta u maju na severu Kosova i oružani sukobi u selu Banjska između Kosovske policije i srpske oružane grupe značajno su pogoršali ograničeni napredak, koji je do sada podignut u integraciju kosovske srpske zajednice i zajednice srpskog društva, smatraju panelisti.
Kosovski publicista i analitičar, Veton Suroi navodi da ceo proces dijaloga predstavlja takmičenje u tvrdoglavosti između Beograda i Prištine.
“Tvrdoglavost inistiranja da postoji sporazum izmedju Kosova i Srbije, i tvrdoglavost činjenica da se ne priznaje da postoji jedan takav sporazum. To je prvi i substancijalni problem. U ovom takmičenju tvrdoglavosti fakti pobedjuju nad opisom EU, jer ako je normalizacija ovo sto vidimo od septembra prosle godine pa ovamo onda sta je abnormalizacija! Prva tvrdoglavost, imamo Evropsku uniju, odnosno sada petorku, uključujući i američkog izvestioca, koji insistiraju da postoji sporazum koji je postignut između strana. Ako su se Kosovo i Srbija dogovorile da izgrade odnose normalizacije, onda kako od jednog takvog sporazuma dolazimo do Banjske? To je jedan ciklus koji pokazuje tvrdoglavost“, zaključuje on.
Sa druge strane direktor RTV Kim, Isak Vorgučić smatra da sporazum iz Brisela iz 2013. godine nije nešto u čemu su učestvovali kosovski Srbi, već da on predstavlja sporazum između Beograda i Prištine.
“Od Kosova se očekivalo da, vidite apsurda, Srbima ponudi Zajednicu opština sa srpskom većinom, što drugim rečima znači da se potpuno ukine paralelizam institucija koje i dalje postoje na Kosovu, tj. da se te institucije u potpunosti integrišu u kosovske. I sada imamo to da Srbi instistiraju na Zajednici, što bi značilo potpuno utapanje institucija u kosovske, dok Kosovo ne želi da osnuje jednu takvu organizaciju”, ističe Vorgučić.
Viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina, Bodo Veber smatra da je politička volja na vrlo niskom nivou.
“Pitanje Asocijacije opština sa srpskom većinom je najneshvaćeniji aspekt političkog dijaloga. Originalni politički dijalog iz 2012.-13. sa svojim inkrementalnim (postepenim) pristupom koji je rezultirao početnim istorijskim iskorakom u rešavanju spora oko statusa Kosova između Kosova i Srbije “izgubio se u prevodu” zbog nedostatka dugoročne strategije, master plana, sa Beogradom, a kasnije i sa Prištinom koji kasnije koriste strateški vakuum manipulišući procesom. S početkom ruske agresije na Ukrajinu, 24. februara, 2022. Zapadu se prižila jedinstvena prilika za strateški zaokret prema Srbiji, koji je Zapad do sad propustio da iskoristi,” rekao je Veber.
Dušan Janjić je ukazao na netransparentnost procesa koji je, kako kaže, nametnula Evropska unija.
“Došli smo u jednu situaciju da je taj sporazum, koji je pokrenut kao francusko-nemačka inicijativa, pretvoren u sporazum ka putu ka normalizaciji, u suštini komunistički manifest Karla Marksa. To je jedna divna ideja. To je neka budućnost koja će jednog dana doći,“ veruje Janjić.
Na panelu je bilo reči i o tome kako se srpska zajednica oseća u vezi ovog procesa i ko bi trebao da predstavlja njihovu poziciju.
“Dijalog u lavirintu!“ deo je projekta „Negovanje društvene pristojnosti u diskusiji među zajednicama“ koji izvodi fondacija “Prostori za društvene promene“ – Spaces, a finansijski je podržan od strane Barabar centra, čiji su osnivači Centar za afirmativne društvene akcije – CASA i Integra.
Prostori za društvene promene i Barabar centar će nastaviti i u budućnosti da promovišu društveni dijalog o izgradnji i pomirenju među zajednicama.
