Severna Mitrovica, 15. maj 2026. godine – NVO CASA objavila je svoj drugi izveštaj o monitoringu implementacije Zakona o strancima na Kosovu, identifikujući ozbiljne pravne i administrativne prepreke koje utiču na pristup civilnoj registraciji, regulisanju boravka, ličnim dokumentima i procedurama za sticanje državljanstva, posebno za pripadnike srpske i drugih nevećinskih zajednica na Kosovu.
Izveštaj, pripremljen u saradnji sa pravnim ekspertima, zasnovan je na aktivnostima terenskog monitoringa sprovedenim tokom aprila 2026. godine, uključujući posete opštinskim kancelarijama za civilnu registraciju, sastanke sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova i javni forum organizovan u Severnoj Mitrovici sa pogođenim stanovnicima. Izveštaj takođe sadrži reprezentativne slučajeve prijavljene kroz CASA-in monitoring sistem od strane stanovnika koji žive severno i južno od reke Ibar.
Neujednačene administrativne prakse i prekomerni troškovi
Prema nalazima izveštaja, jedno od najzabrinjavajućih pitanja jeste nedostatak ujednačene administrativne prakse između opština. Podnosioci zahteva često dobijaju kontradiktorne informacije u vezi sa potrebnom dokumentacijom i procedurama, dok se zahtevi za dokumentacijom često razlikuju od zvaničnih smernica objavljenih od strane Ministarstva unutrašnjih poslova. Stanovnici su takođe prijavili prekomerna administrativna opterećenja, uključujući ponovljene zahteve za apostille overama i notarskom overom dokumentacije koja nije formalno propisana zakonom, što dovodi do značajnih finansijskih troškova i produženih procedura.
Zabrinutost u vezi sa sticanjem dokumenata građanskog statusa za lica rođena van Kosova
Posebna zabrinutost izražena je u vezi sa licima rođenim van Kosova čiji roditelji poseduju kosovska dokumenta. Prema izveštaju, mnoga lica starija od 18 godina i dalje se suočavaju sa ozbiljnim poteškoćama u pristupu civilnoj registraciji i procedurama za sticanje državljanstva, uprkos kontinuiranom boravku na Kosovu i porodičnom poreklu povezanom sa državljanima Kosova. U praksi, mnoga od njih se upućuju na znatno restriktivnije procedure naturalizacije stranaca zbog mesta rođenja i kasne registracije nakon punoletstva.
Izveštaj podseća da je CASA ranije ukazivala da takve prakse nisu bile u potpunosti u skladu sa prethodnim Zakonom o državljanstvu, posebno članom 32, koji je garantovao kontinuitet državljanstva za bivše državljane SRJ sa prebivalištem na Kosovu i njihove direktne potomke, bez propisivanja eksplicitnih starosnih ograničenja.
Međutim, nedavno usvojeni novi Zakon o državljanstvu, koji stupa na snagu za manje od nedelju dana, sada izričito uvodi pravilo prema kojem lica rođena van Kosova gube mogućnost sticanja državljanstva po poreklu nakon navršenih 18 godina ukoliko to pravo prethodno nisu ostvarila.
CASA izražava zabrinutost da novi pravni okvir može nesrazmerno pogoditi određene zajednice, posebno lica koja zbog političkih, administrativnih ili praktičnih prepreka nisu bila u mogućnosti da tokom detinjstva završe postupke registracije. Organizacija je najavila da trenutno priprema dodatnu pravnu i političku analizu novousvojenog Zakona o državljanstvu, koja će uskoro biti objavljena.
Kratki rokovi i nedostatak efikasne pravne zaštite
Izveštaj takođe ukazuje na rastuću zabrinutost među stanovnicima zbog kratkih prelaznih rokova uspostavljenih za procedure civilne registracije i regulisanja boravka. Prema navodima stanovnika, opštinske kancelarije su već preopterećene, dok podnosioci zahteva često ne dobijaju pisane potvrde ili zvanične pisane odluke, čime im se onemogućava pristup delotvornim pravnim lekovima i sudskoj zaštiti.
Izveštaj dodatno upozorava da najavljeno prestajanje priznavanja srpskih ličnih karata (15. mart 2027. godine) izdatih stanovnicima na Kosovu može izazvati ozbiljne praktične posledice, uključujući rizike povezane sa pristupom zdravstvenoj zaštiti, socijalnoj zaštiti i zakonitom boravišnom statusu.
Pravno mišljenje o procedurama spajanja porodice i državljanstva
Posebna pažnja posvećena je supružnicima državljana Kosova koji apliciraju kroz procedure spajanja porodice. Pravno mišljenje CASA-e uključeno u izveštaj argumentuje da se trajanje braka za potrebe sticanja državljanstva mora računati od dana zakonitog zaključenja braka, a ne od dana njegove naknadne registracije pred kosovskim institucijama.
Izveštaj dalje ukazuje da rigidno insistiranje na dodatnom jednogodišnjem periodu privremenog boravka u slučajevima dugotrajnih brakova i stvarnog porodičnog života može predstavljati nesrazmernu i preterano formalističku prepreku ostvarivanju građanskog statusa.
Preporuke institucijama
Među preporukama, CASA poziva institucije da:
- usaglase administrativne prakse između opština;
- produže prelazne rokove;
- uspostave jasne procedure za lica rođena u inostranstvu čiji bar jedan roditelj poseduje kosovska dokumenta;
- obezbede pisane odluke i delotvorna pravna sredstva;
- omoguće neposredno podnošenje zahteva za državljanstvo supružnicima koji već ispunjavaju suštinske zakonske uslove u vezi sa trajanjem braka i porodičnim životom.
NVO CASA je najavila da trenutno priprema dodatnu pravnu i političku analizu novousvojenog Zakona o državljanstvu, koja će uskoro biti objavljena.
Celokupan izveštaj dostupan je OVDE.
