Severna Mitrovica, 24. avgust 2026. – NVO Centar za afirmativne društvene akcije – CASA objavila je novo istraživanje javnog mnjenja „Uvid u izazove, potrebe i stavove srpske zajednice na Kosovu“, koje pruža pregled ključnih političkih, institucionalnih, bezbednosnih i socio-ekonomskih izazova sa kojima se srpska zajednica suočavala tokom 2025. godine. Istraživanje je sprovedeno krajem prošle i početkom ove godine među 600 ispitanika u 17 opština na Kosovu, uz 12 dubinskih intervjua sa predstavnicima sektora zdravstva i obrazovanja, stručnjacima, novinarima i predstavnicima civilnog društva.
Rezultati istraživanja pokazuju da se srpska zajednica na Kosovu nalazi u stanju izražene institucionalne, društvene i egzistencijalne neizvesnosti. Dominantna percepcija građana jeste da se položaj zajednice tokom protekle godine dodatno pogoršao, pri čemu se kao najvažniji problemi izdvajaju najavljena tzv. integracija zdravstva i obrazovanja, odnosno, zatvaranje institucija koje funkcionišu u srpskom sistemu, političke i međuetničke tenzije, nepovoljna ekonomska situacija i ograničene mogućnosti zapošljavanja.
Više od dve trećine građana vidi pogoršanje položaja zajednice
Jedan od najznačajnijih nalaza istraživanja jeste dominantna percepcija pogoršanja položaja srpske zajednice. 33,90% ispitanika smatra da se položaj srpske zajednice veoma pogoršao u odnosu na prethodnu godinu, dok 33,96% ocenjuje da se pogoršao. To znači da više od dve trećine ispitanih građana registruje pogoršanje položaja zajednice. Nasuprot tome, samo 2,57% ispitanika smatra da je položaj poboljšan, dok 2,74% ocenjuje da je mnogo bolji.
Najveći problem više nije samo ekonomija – već institucionalna neizvesnost
Istraživanje ukazuje na važnu promenu u odnosu na prethodno istraživanje. Nedostatak mogućnosti za zaposlenje, koji je ranije bio rangiran kao najveći problem, sada se nalazi na petom mestu. To ukazuje da se percepcija problema među građanima menja i da politička i institucionalna pitanja sve više potiskuju ekonomske probleme kao dominantnu zabrinutost.
Istovremeno, struktura zaposlenosti pokazuje koliko su institucije koje funkcionišu u srpskom sistemu i dalje značajne za ekonomsku održivost zajednice: među zaposlenim ispitanicima, 59,06% radi u institucijama u srpskom sistemu, dok 9,06% radi u institucijama kosovskog sistema. To znači da eventualne institucionalne promene u zdravstvu i obrazovanju nisu samo pitanje administrativne reorganizacije, već potencijalno imaju direktne posledice po zaposlenost, socijalnu sigurnost i lokalne ekonomije.
Građani se ne protive institucionalnom učešću – protive se načinu na koji se integracija sprovodi
Jedan od najvažnijih nalaza istraživanja jeste snažan kontrast između stavova građana prema različitim oblicima institucionalnog uključivanja. Dok velika većina ispitanika ne podržava najavljenu integraciju obrazovanja i zdravstva u postojećem političkom i institucionalnom kontekstu, oko 85% podržava povratak Srba u kosovske institucije na severu Kosova. Podrška povratku u institucije porasla je u odnosu na prethodnu godinu.
Ovaj rezultat pokazuje da srpska zajednica nije nužno protiv institucionalnog uključivanja kao takvog. Stavovi građana pre svega zavise od načina na koji se procesi sprovode, nivoa poverenja, pravne sigurnosti i zaštite kolektivnih prava. Drugim rečima, istraživanje pokazuje da postoji prostor za institucionalno uključivanje, ali da građani očekuju da ono bude zasnovano na dijalogu, pravnoj sigurnosti, zaštiti prava i jasnim institucionalnim garancijama.
Gotovo polovina ispitanika razmatrala bi odlazak u slučaju jednostrane integracije
Najozbiljnije upozorenje koje proizlazi iz istraživanja odnosi se na najavljenu integraciju obrazovnog i zdravstvenog sistema. 47,09% ispitanika izjavilo je da bi napustilo Kosovo ukoliko bi integracija bila sprovedena bez prethodnog dogovora sa predstavnicima srpske zajednice i kao jednostrana odluka Prištine. Samo 17,47% ispitanika smatra da takva integracija ne bi uticala na njihovu odluku o ostanku, dok 35,45% nije moglo da proceni njen uticaj.
Istovremeno, istraživanje pokazuje da problem građani ne vide prvenstveno u kvalitetu postojećih zdravstvenih i obrazovnih usluga, već u neizvesnosti oko njihovog budućeg institucionalnog statusa. Posebno su važna pitanja očuvanja nastave na srpskom jeziku, priznavanja diploma i profesionalnih kvalifikacija, zaštite prava zaposlenih i očuvanja dostupnosti zdravstvene zaštite.
Institucije su građanima nedovoljno transparentne i dostupne
Istraživanje ukazuje na širi problem odnosa građana i institucija. Srpska zajednica institucije Kosova u velikoj meri doživljava kao nedovoljno sposobne da odgovore na potrebe građana, posebno zbog niskog nivoa transparentnosti, slabe komunikacije i ograničenih mogućnosti za stvarno učešće građana u donošenju odluka.
Poseban problem predstavlja institucionalna fragmentacija. Paralelno funkcionisanje sistema Kosova i Srbije ne pruža građanima jednostavne alternativne puteve, već često proizvodi dodatne administrativne prepreke i otežava ostvarivanje prava u oblastima poput ličnih dokumenata, socijalne zaštite, imovinskih prava i pristupa javnim uslugama.
Iseljavanje više nije samo ekonomsko pitanje
Istraživanje potvrđuje nastavak trenda iseljavanja srpske zajednice sa Kosova. Međutim, građani migracije sve manje posmatraju samo kroz ekonomsku prizmu. Pored ekonomskih razloga, politička nestabilnost, osećaj bezbednosne nesigurnosti i institucionalna neizvesnost sve više utiču na odluku o odlasku, naročito među stanovnicima severa Kosova. Istraživanje upozorava da migracija predstavlja dugoročan demografski izazov za održivost i buduće prisustvo srpske zajednice.
Šta istraživanje preporučuje?
Na osnovu nalaza istraživanja, preporuke su usmerene na nekoliko ključnih oblasti.
Pre svega, potrebno je unaprediti komunikaciju institucija sa građanima na srpskom jeziku, povećati transparentnost, uspostaviti jasne kanale komunikacije i omogućiti stvarno učešće građana u donošenju odluka. Posebnu pažnju treba posvetiti mladima, ženama i drugim nedovoljno zastupljenim grupama.
Kada je reč o pristupu pravima i javnim uslugama, istraživanje preporučuje pojednostavljivanje administrativnih procedura, bolju koordinaciju institucija, dostupnost usluga na srpskom jeziku, podršku građanima pri pribavljanju dokumenata i smanjenje praktičnih posledica institucionalnog dualizma.
U oblasti migracija preporučuju se mere za povećanje bezbednosti, stvaranje novih mogućnosti za zapošljavanje, posebno za mlade, žene i ranjive grupe, kao i sveobuhvatan program koji bi podstakao ostanak i stvorio uslove za održiv povratak raseljenih.
Kada je reč o eventualnoj i bilo kakvoj integraciji obrazovanja i zdravstva, istraživanje preporučuje da su neophodne jasne pravne i institucionalne garancije za zaštitu prava srpske zajednice, uključivanje lokalnih predstavnika, zaposlenih, stručne javnosti i civilnog društva, očuvanje nastave na srpskom jeziku, kontinuitet zdravstvene zaštite, priznavanje diploma i profesionalnih kvalifikacija i zaštitu radnih i socijalnih prava zaposlenih.
Posebno se preporučuju transparentnije informisanje građana, postepen i fazni pristup eventualnim institucionalnim promenama, uključivanje međunarodnih aktera u praćenje procesa, kao i razmatranje privremenog moratorijuma na jednostrane procese integracije do postizanja šireg političkog i institucionalnog konsenzusa.
Nalazi istraživanja ukazuju da se srpska zajednica na Kosovu nalazi u stanju izražene institucionalne, društvene i egzistencijalne neizvesnosti. Istovremeno, rezultati pokazuju da građani nisu zatvoreni za institucionalno učešće. Naprotiv, visoka podrška povratku Srba u kosovske institucije na severu Kosova pokazuje da postoji spremnost za institucionalno uključivanje kada ono građanima pruža osećaj sigurnosti, zaštite prava i mogućnost stvarnog učešća.
Ključni izazov zato nije samo pitanje da li će doći do institucionalnog uključivanja, već kako će ono biti sprovedeno. Istraživanje zaključuje da održiva stabilizacija zahteva prevazilaženje institucionalne fragmentacije, bolji pristup pravima i javnim uslugama, jačanje pravne sigurnosti i transparentnosti i uključivanje lokalne zajednice u procese donošenja odluka. U suprotnom, postoji rizik daljeg produbljivanja nepoverenja, ubrzavanja iseljavanja i dugoročnog slabljenja prisustva srpske zajednice na Kosovu.
Izveštaj „Uvid u izazove, potrebe i stavove srpske zajednice na Kosovu“ objavila je NVO CASA u okviru projekta „Od integracije ka novom društvenom ugovoru za istinski multietničko Kosovo“, koji sprovodi CASA u partnerstvu sa Spaces for Societal Changes/Spaces, uz finansijsku podršku Ambasade Kraljevine Holandije u Prištini. Istraživanje je sprovedeno krajem 2025. godine među 600 ispitanika u 17 opština, uz 12 dubinskih intervjua. Istraživanje je ujedno predstavljalo deo procesa jačanja kapaciteta članova neformalne platforme organizacija srpskog civilnog društva na Kosovu.
Stavovi izraženi u publikaciji pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju nužno stavove Ambasade Kraljevine Holandije u Prištini.
Ceo izveštaj možete pročitati OVDE.
