Samo mali broj građana uspeo da reguliše svoj status tokom tromesečnog prelaznog perioda od početka primene Zakona o strancima, produženje roka neophodno
Dana 15. juna 2026. godine, NVO CASA objavila je svoj Završni izveštaj o praćenju primene Zakona o strancima, koji obuhvata period od 15. marta do 15. juna 2026. godine. Izveštaj procenjuje praktične efekte tromesečnog prelaznog perioda pune primene Zakona o strancima i relevantnih procedura na građane pogođene dugogodišnjim problemima u vezi sa dokumentacijom i građanskom registracijom.
Prelazne mere stvorile su priliku, ali je vremenski okvir bio nedovoljan
Nalazi monitoringa pokazuju da je sporazum postignut između Evropske unije i kosovske vlade stvorio važnu priliku za mnoge građane da pokrenu postupke za regulisanje svog građanskog statusa, prava boravka i pristupa kosovskim dokumentima. Zabeleženi su određeni pozitivni pomaci, uključujući prihvatanje zahteva, izdavanje jednog broja privremenih dozvola boravka i povećano angažovanje institucija.
Međutim, izveštaj zaključuje da tromesečni prelazni period nije bio dovoljan da većini pogođenih građana omogući da okončaju složene i dugotrajne administrativne postupke. Zbog obimnih zahteva u pogledu dokumentacije, administrativnih kašnjenja, neujednačene institucionalne prakse i ograničenih administrativnih kapaciteta, prema informacijama koje su podelili građani, samo mali broj njih je uspeo da u potpunosti reguliše svoj status pre isteka prelaznog perioda.
Teško je utvrditi stvarni obim uspešno okončanih postupaka tokom tromesečnog prelaznog perioda, s obzirom na to da javnosti nisu dostupni podaci o broju podnetih i rešenih zahteva. Pored toga, zvanična statistika ne obuhvata građane koji nisu ni uspeli da podnesu zahtev jer su prethodno usmeno informisani da ne ispunjavaju uslove ili da njihov zahtev neće biti prihvaćen. Kao rezultat toga, stvarni broj lica koja su ostala van procesa može biti znatno veći.
Administrativne prepreke i dalje onemogućavaju efikasan pristup dokumentima
Tokom procesa monitoringa, CASA je dokumentovala brojne izazove sa kojima su se podnosioci zahteva suočavali, prekomerne zahteve u pogledu dokumentacije i finansijskih troškova, zahteve za apostil overom koji prevazilaze zakonske uslove, dugotrajna kašnjenja u donošenju odluka i ograničen pristup delotvornim pravnim sredstvima. Građani su se suočavali sa neusklađenim i često kontradiktornim informacijama koje su pružale nadležne kancelarije, pri čemu su se tumačenja i zahtevi razlikovali ne samo od opštine do opštine, već i među službenicima unutar iste opštine.
Mnogi građani naveli su da mesecima nakon podnošenja zahteva nisu dobili nikakve informacije o statusu svojih predmeta. Drugi su se suočavali sa ponovljenim zahtevima za dostavljanje dodatne dokumentacije, dugim čekanjem na prevod rešenja i proceduralnom neizvesnošću u vezi sa narednim koracima potrebnim za okončanje postupka.
Posebnu zabrinutost i dalje izaziva položaj lica koja godinama žive na Kosovu i imaju snažne porodične, društvene i profesionalne veze sa Kosovom, ali se i dalje suočavaju sa preprekama u priznavanju svog građanskog statusa, prava boravka ili državljanstva.
Rezultati ankete potvrđuju široko rasprostranjena kašnjenja i neizvesnost
Pri kraju ovog tromesečnog perioda, CASA je ponovo kontaktirala građane koji su ranije prijavili poteškoće u pribavljanju kosovskih dokumenata kako bi procenila da li je došlo do pomaka u njihovim predmetima i da li su novousvojeni propisi stvorili mogućnosti za rešavanje problema sa kojima su se suočavali. U isto vreme, CASA je sprovela i anonimnu ciljanu anketu na manjem uzorku građana koji kroz neformalne grupe i mreže razmenjuju iskustva u vezi sa regulisanjem svog statusa i ostvarivanjem prava na kosovska dokumenta.
Nalazi ukazuju da je samo mali procenat ispitanika uspeo da u potpunosti reguliše svoj status, dok za veliku većinu administrativni postupci i dalje traju. Samo 11,4% ispitanika navelo je da je njihov status u međuvremenu u potpunosti rešen. Od tog broja, manje od 5% dobilo je kosovsku ličnu kartu, dok su ostali ostvarili pravo na privremenu dozvolu boravka. Oko polovine ispitanika izrazilo je nezadovoljstvo kvalitetom komunikacije i podrške koju pružaju institucije, kao i neizvesnost u pogledu toga kada će, odnosno da li će njihovi postupci biti okončani.
Ovi nalazi u velikoj meri potvrđuju zaključke do kojih se došlo kroz monitoring pojedinačnih slučajeva i ukazuju da administrativna neizvesnost ostaje jedan od najvećih izazova sa kojima se pogođeni građani suočavaju.
Zabrinutost u vezi sa novim Zakonom o državljanstvu
Izveštaj takođe analizira novi Zakon o državljanstvu koji je usvojen tokom ovog tromesečnog perioda i identifikuje više odredbi koje mogu imati značajne posledice po pogođene zajednice. Posebna pažnja posvećena je uvođenju strožih ograničenja za sticanje državljanstva po poreklu za lica rođena van Kosova nakon navršene punoletnosti, kao i nastavku oslanjanja na podzakonske akte koji još uvek nisu usvojeni.
Iako zakon uvodi određene pozitivne mere modernizacije, CASA naglašava potrebu za pažljivom primenom i kontinuiranim praćenjem kako bi se obezbedilo da novi pravni okvir ne stvori dodatne prepreke za sticanje državljanstva, ne dovedu do diskriminatornih efekata ili nesrazmerno ne utiče na pripadnike nevećinskih zajednica, raseljena lica i druge ranjive grupe.
Evropski standardi ljudskih prava moraju usmeravati primenu zakona
Izveštaj naglašava značaj standarda razvijenih u praksi Evropskog suda za ljudska prava, koji su, u skladu sa kosovskim Ustavom, obavezujući za ovdašnje javne institucije, uključujući načela pravne sigurnosti, zaštite legitimnih očekivanja i zabrane prekomernog formalizma.
U skladu sa ovim standardima, javne vlasti imaju obavezu da uspostave delotvorne mehanizme koji će omogućiti licima koja godinama žive i rade na Kosovu da regulišu svoj status i ostvare svoja prava. Tromesečni prelazni period predstavljao je važan i pozitivan korak u tom pravcu, jer je stvorio pravni okvir i priliku za mnoge građane da pokrenu postupke koji su godinama bili odlagani. Međutim, nalazi monitoringa ukazuju da je predviđeni vremenski okvir bio nedovoljan imajući u vidu složenost procedura, obimne zahteve u pogledu dokumentacije i ograničene administrativne kapacitete. Administrativni postupci treba da olakšavaju ostvarivanje prava, a ne da stvaraju dodatne prepreke licima koja postupaju u dobroj veri. Iz tog razloga, CASA poziva na produženje ili veću fleksibilnost prelaznog perioda i preduzimanje mera koje će obezbediti da lica koja ispunjavaju uslove ne budu isključena iz ostvarivanja svojih prava.
Zaključak
Na kraju, uspeh procesa primene ne treba meriti isključivo brojem podnetih zahteva, već stepenom u kojem lica koja ispunjavaju zakonske uslove uspevaju da u praksi regulišu građanski status, pribave lična dokumenta, steknu pravni identitet i ostvare prava koja su im garantovana kosovskim, ali i međunarodnim pravnim okvirom. Ostvarivanje ovog cilja zahtevaće pre svega dodatno vreme za rešavanje zahteva, kontinuiranu posvećenost institucija, jačanje administrativnih kapaciteta, veću transparentnost, doslednu primenu zakona i pravnih standarda, kao i suštinski dijalog i saradnju sa ugroženom srpskom i drugim nevećinskim zajednicama, civilnim sektorom, javnošću, međunarodnim i drugim akterima.
Ključne preporuke
Na osnovu svojih nalaza, CASA poziva Vladu Kosova, Ministarstvo unutrašnjih poslova, opštinske vlasti i relevantne međunarodne aktere da:
- Produže ili učine fleksibilnijim rok predviđen prelaznim merama;
• Nastave obradu svih zahteva podnetih tokom prelaznog perioda;
• Usklade administrativnu praksu među opštinama;
• Ojačaju institucionalne kapacitete nadležne za obradu zahteva;
• Unaprede pristup informacijama, proceduralnim garancijama i pravnim sredstvima;
• Uklone nepotrebna dokumentaciona i finansijska opterećenja;
• Obezbede da primena Zakona o strancima i Zakona o državljanstvu bude u potpunosti usklađena sa načelima jednakosti, zabrane diskriminacije, pravne sigurnosti i međunarodnim standardima ljudskih prava.
Nastavak monitoringa i zagovaranja
CASA će nastaviti da prati razvoj događaja u vezi sa primenom Zakona o strancima i Zakona o državljanstvu i da zagovara praktična rešenja koja doprinose jačanju pravne sigurnosti, jednakom tretmanu i efikasnom pristupu pravima za sve pogođene građane.
Celokupan izveštaj dostupan je OVDE.
