NVO CASA predstavila je studiju slučaja na temu “Migracije mladih sa Kosova” u Kući Evropske unije nakon čega je usledila panel diskusija u kojoj su učestvovali političar Aleksandar Arsenijević, predstavnici civilnog sektora Srđan Simonović iz Humanog centra Mitrovica i Vladan Trifić iz Centra za mir i toleranciju iz Gračanice, dok je moderator događaja bila novinarka Ivana Vanovac.
Studija slučaja imala je za cilj da doprinese raspravi o problemu odlaska mladih sa Kosova kroz utvrđivanje njihove motivacije za odlazak, što ujedno znači i utvrđivanje problema koje je neophodno rešiti kako bi mladi ljudi doneli odluku da ostanu da žive ovde.
Pritom, studija je osvetlila i dve značajne stvari da mlade na odlazak sa Kosova u najvećoj meri motivišu četiri grupe faktora – sociološki (stanje u obrazovanju), ekonomski, politički i lični (podrška porodice i prijatelja).
Istaknuto je da upravo politički faktor ove migracione obrasce razlikuje od onih koji su uobičajeni na evropskom, ali i svetskom nivou. Pored toga, uočen je efekat grudve snega koji se odnosi na sve veću brojnost mladih koji odlaze sa Kosova i koji ima devastirajući efekat na zajednicu koja ostaje.
Kako je kroz studiju slučaja dat presek stanja na Kosovu, iz perspektive mladih ljudi, tema panel diskusije bila je šta je moguće učiniti da se negativni migracioni trendovi zaustave, a samim tim i spreči osipanje srpske zajedncie na Kosovu.
Srđan Simonović je iz perspektive roditelja govorio o razmerama migracija sa Kosova danas i skrenuo pažnju na ulogu roditelja u ovom procesu istakavši da roditelji ne žele da im deca odrastaju ovde.
Aleksandar Arsenijević je govorio o programima i inicijativama koje su u prošlosti preduzete kako bi se mladi ljudi motivisali da ostanu ovde, a koje danas nedostaju, pa ističe da veliki problem za ovdašnji Univerzitet predstavljaju tzv. “vikend profesori”, kao i nedostatak kampanja za promovisanje studiranja na Kosovu, jer mladi ljudi nemaju jasnu i tačnu sliku o studijama ovde.
Vladan Trifić, kao jedini panelista sa centralnog Kosova, odnosno iz Gračanice govorio je o specifičnostima u obrazovanju u svom kraju i izneo pesimističko viđenje iskoristivši izraz “obrazovni genocide” da opiše trenutno stanje u obrazovanju.
Studija slučaja na temu “Migracije mladih sa Kosova”, izvedena je u sklopu projekta “Jačanje društvenog dijaloga na Kosovu”, podržanom od strane Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS).
Celokupan dokument dostupan je OVDE.
