fbpx

Međuetnički odnosi na Kosovu u fazi pogoršanja, pokazuje izveštaj CASA-e

Dana 24. septembra 2024. godine, NVO CASA je predstavila svoju najnoviju studiju, „Indeks poverenja”, u Barabar centru u Prištini. Istraživanje je sprovedeno u periodu od 29. marta do 16. aprila 2024. godine na uzorku od 500 građana širom Kosova i pruža detaljan uvid u trenutnu situaciju međuetničkih odnosa i ključne faktore koje na njih utiču.

Predstavljajući glavne nalaze, programski direktor CASA-e Boban Simić istakao je da je cilj istraživanja bio procena stavova obe zajednice o sadašnjim i budućim odnosima, mogućnostima za pomirenje i merenje nivoa etničke distance. Studija je takođe ispitivala na koji način demokratski faktori oblikuju ove stavove. Izveštaj je pokazao da je glavni faktor koji doprinosi pogoršanju međuetničkih odnosa zastoj u dijalogu između Prištine i Beograda. Preko 80% kosovskih Srba i skoro 75% kosovskih Albanaca identifikovalo je ovaj problem kao ključnu prepreku.

Nakon predstavljanja studije, održana je panel diskusija sa ključnim akterima, uključujući Miodraga Marinkovića, izvršnog direktora NVO CASA, Kuštrima Koljićija, izvršnog direktora NVO Integra, i Bekima Bljakaja, izvršnog direktora Fonda za humanitarno pravo na Kosovu.

Marinković je naglasio da politički sukobi između Beograda i Prištine ostaju glavni generator etničkih tenzija, posebno na severu Kosova. On je naveo da bi postizanje političkog dogovora moglo stvoriti prostor za snažan i održiv napredak u normalizaciji odnosa na nivou zajednice.

„Cilj je obezbediti dostojanstven život za sve građane na Kosovu”, zaključio je Marinković.

Koljići je dodao da crno-belo razmišljanje preovladava i na Kosovu i u Srbiji, te da nema hrabrih političara koji su spremni da se suprotstave statusu quo. On je istakao da političari održavaju svoju moć marginalizujući i zastrašujući pojedince, poput intelektualaca i umetnika, koji se protive njihovim interesima.

Bljakaj je istakao da će studija „Indeks poverenja” služiti kao platforma za budući rad u oblasti tranzicione pravde, oblasti u kojoj pouzdani podaci nedostaju i često su jednostrani.

„Bez priznavanja prošlosti nemoguće je postići pravdu. Polarizacija po ovom pitanju je veća nego ikada”, upozorio je Bljakaj, naglasivši da neodgovornost političke elite može imati dugoročne posledice po buduće generacije.

Studija “„Indeks poverenja” je deo projekta Barabar, podržanog od strane Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu.

Celokupan dokument dostupan je OVDE.